Vreme čitanja: 3 minuta

U organizaciji Infostud Hub-a, održana je u Subotici prva mala Dečija pijaca za klince naših zaposlenih, koja se vremenom možda proširi i na širi krug dece ili nivo grada. Bilo je super 😀 I klincima, a i meni, posebno što mi je ovo bila velika želja i imala sam tremu oko toga kako će proći, da li će doći kupci, da li ću morati da pokupujem pola pijace da deca ne bi otišla kući razočarana što nije bilo “potražnje”… Ali brige su bile bespotrebne – deca su uspešno prodavala svoje stare igračke, knjige, odeću, rukotvorine i sl. a kupci su bili druga deca i njihovi roditelji. Oni koji su se prvi dosetili su prodavali sok od zove i kolače, išlo je k’o alva 😀 Eto male škole preduzetništva – kreću na vreme jer kad porastu možda će prodavati neku svoju digitalnu uslugu ili softver 😊

 

I manufaktura i trgovina… samo nam je RUC* falio 😉

*RUC – razlika u ceni tj. razlika između nabavne i prodajne cene proizvoda

Kažu da te ulica i pijaca nauče snalažljivosti, brzom razmišljanju i nauče da procenjuješ ljude i njihove potrebe. Doduše, ovo je bila blaga i pitoma verzija te životne škole, ali ipak vrlo vredna, i zato su moji klinci, takođe, imali svoj štand.

Najstariji je definisao cene i najviše objašnjavao i prodavao, curica je pravila sa mnom nakit koji je bio naš ručno rađeni proizvod, ređala minđuše da budu lepo izložene i vrlo je ozbiljno shvatila da je to naš štand – insistirala da moramo svi da stojimo tu i da čuvamo stvari. Sve dok koncentracija nije popustila i ode ona da zvrnda i igra se sa decom 😀 A onaj najmlađi – on je puzao ispod štandova i valjao nešto ispod tezge 😉

Izašli su na kraju sa novim životnim iskustvom, osmesima i simpatičnom zarađenom svoticom koju će podeliti i osmisliti na šta da potroše ili možda da prištede pa zarade dodatno za nešto veće. Baš me zanima šta će smisliti, a da nije sladoled 😊

Ali pre toga – e, pre toga treba da počaste svoju porodicu, tako da očekujem jednu veliku lubenicu 😀 Kako ovaj stariji “pijačar” kaže – mi smo im omogućili da uopšte dođu na pijacu, a i mama i tata su nekada ranije platili za te stvari koje su se sada prodale. Ja sam još dodala i da uspeh valja podeliti sa onima koji te vole i podržavaju. Sve u svemu, sviđa mi se kako je to ukapirao taj 13-godišnji zvrk, a i što ova mala može da sluša i, ako želi, da učestvuje u našoj diskusiji oko naučenog – za šta su se ljudi interesovali, a za šta nisu, kako je dobro dati kupcima popust na količinu i pokazati im da ih ceniš, kako treba biti malo nametljiviji u prodaji… ne, ne, ne… ne nametljiviji, zvrku veliki, nego skrenuti pažnju ljudima na neki proizvod, ponuditi im nešto što im može biti zanimljivo itd. To su nam bile teme za ručkom, koje su prijemčive i za manju decu – male trgovce.

Primenjena matematika i zaključci

Posle ručka je usledio deo za malo stariju ekipu. Taman kad je mislio da je gotovo sa „učenjem“ i da će sad da odvali igricu na mobilnom, dobio je zadatak da računa i vidi čemu matematika u životu stvarno služi. Šta će kad sam mu ja dopala u životu 😀

Zadatak ga je doveo do sledećih rezultata i zaključaka:

  • Prodali su 52% izloženih artikala. Lepo, lepo, šta više odlično za prvi put! Sledeći put ciljamo na više 😉
  • Zarađena svota iznosi 36% od ukupne vrednosti robe koju su ponudili na prodaju (tj. od zbira svih cena kako smo ih mi procenili)… aha, eto prilike za zaključak: tamo 52%, ovde 36%, znači, nije se prodavala skuplja roba. Doduše, taj utisak koji smo stekli i na samoj pijaci, ali brojke su to lepo potvrdile i pokazale odnos.
  • A koliko su novca ljudi bili spremni da izdvoje za neku stvar? E, pa, na našem štandu su se prodavali artikli u rasponu od 100 do 400 din. Doduše, za skuplje stvari se ljudi nisu baš ni raspitivali, iako im nisu znali cenu, što znači da info o prihvatljivoj ceni moramo upariti sa statistikom o tome koja se vrsta robe dobro prodavala, a koja slabo (npr. dečija odeća i obuća, stvari za bebe…).

I eto uvoda u poslovno razmišljanje i pripreme za neki sledeći životni izazov 😊 Dečija pijaco, Infostud ekipo i dragi kupci, hvala vam!

P.S.
Predragi i ja smo uradili još jednu mini analizu – 17 artikala prodato, a 8 novih artikala smo doneli kući sa pijace. Fuf, dobro je, imamo izvoznu privredu!

Fotografije: Damir Vujković

  • 32
    Shares

3 komentara za: “DEČIJA PIJACA: MALA ŠKOLA POSLOVNE LOGIKE

  1. Sjajna ideja i sjajan način da se deca podstiču na proaktivnost, posebno u vremenu kada svega ima puno i kada su stvari lakše dostupne. Mislim da je jako važno da se podstiče i nagrađuje trud i rad. Ideja za “dodatne” analize je sjajna. Bravo za sve učesnike!

  2. Mi (moje ćerke od 9 i 11godina ali i ja) smo imali veoma različita očekivanja i viđenje Pijace. Ja sam se svim silama suzdržavala da ne usmeravam očekivanja i ne objašnjavam ulogeveć sam postavila sebi izazov da ih pustim i prosufim gde su one u celoj toj preduzetničkoj priči. Iznenafila s se, bilo mi je teško ne mešati se, ali sam naučila mnogo o tome kako koja razmišlja u novim situacijama i kako putuje od postavljanja očekivanja do realizacije
    Mlađa mnoge stvari u životu posmatra kao veliku zabavu pa je i pijacu doživela kao poziv na druženje i istakla da joj je cilj da nađe nešto neobično (cilj ostvaren-kupila je veliki plavi kliker), i da neka devojčica kupi njene mede sa kojima se “ne stigne” više igrati (Toys story sindrom). Ona se o preduzetništvo nije ni očešala i zanima me kako će izgledati kod nje spajanje realnosti i perspektive da je svet zabavno mesto. Starija je sve shvatila ozbiljno i uloga da proda igračke ( koje joj više ne znače) i tako zaradi novac joj je delovala izazovno. Nije shvatila glavnu zamku naivnosti – suviše lako da bi bilo baš tako. Tako postavljen cilj doneo joj je razočarenje i želju za “popravnim” – sve je prodavala za 50 dinara i osvestila se tek na kraju -prodali smo baš baš mnogo toga ali zaradili gotovo ništa, a uz to osvestila je da u koncepciji gde je “sve zajedničko” ne postoji dogovor ko koliko para sme da potroši pa je i ta lekcija opekla. Obe imaju veliki prostor za sticanje novih veština i pečenje zanata. A ja, ja sam zadovoljna i jedva čekam sledeću priliku da iz “prvih redova” posmatram kako deca (ne samo moja) uče o sebi, o svetu, u jefnom sigurnom okruženju 😉

    1. Lekcije su bogovske 😀 I sjajno je što ih uče sa 9 i 11 godina, a ne posle faksa! Tebi svaka čast što si se suzdržala da ostaneš po strani, a mlađoj prenesi da je mali meda voljen kod nas 😉

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.