Vreme čitanja: 5 minuta

Dugo sam vrtela po glavi teorije – da li me privlači neko ko mi je sličan i blizak ili mi je ovaj lik zanimljiv jer je drugačiji? Čuvam sećanja na frajera koji je ličio na Džim Morisona, farbao kosu još kao dete i oblačio se kao u 70-ima. A opet… bio je tu i onaj britki momak koji je sam sebi napravio karijeru i proputovao svet uzduž i popreko. Moja velika ljubav bio je najdivniji Prijedorčanin, car za ekipu, momak sa gitarom… Ali nisam i dalje mogla da provalim šta to tražim…

Međutim, nisam ni morala da dubim na glavi da bih skontala. Ljudi su davno pre mene skontali šta je romansa, a šta prava ljubav. I kako se ljubav kvari.

Nakon dosta vremena i veza dobila sam knjigu Harvila Hendriksa „Kako dobiti ljubav koju želite“. I dan danas mislim da je ne bih kupila da je vidim u izlogu. Međutim, pošto mi je knjiga stigla od jedne osećajne i pronicljive Ines, koja ju je sigurno poslala sa razlogom – sela sam da je pročitam. Bilo je to otkrovenje!

Mislila sam da mi je knjiga trebala tada, ali zapravo – spremala me je za onog pravog i Predragog koji je došao godinama kasnije…

DAL’ MI SE SVIĐAŠ ILI ME NERVIRAŠ?

 

Negde na početku veze sa Predragim, bila sam u glupoj situaciji koja je pokazala moju opterećenost time da sve treba da bude po PS-u.

Zadatak prost ko pasulj – vozim auto kod vulkanizera da pogleda gume. Ja inače volim da vozim, ali ne volim da se vrtim pola sata u krug, tražeći mesto da parkiram. A bio je baš takav dan – špic, svi zauzeli parking i ne pada im na pamet da mrdnu, a ja sve nervoznija. U to se izjadam Peđi koji je baš tada zvrcnuo i odmah došao, preuzeo auto i parkirao u roku od 2 min! A nije niko baš tada otišao sa svog mesta.

A ja? Ja sam gledala i razmišljala koji sam majmum. Koji? Pa onaj iz zoološkog vrta koji ne zna da se snađe kad izađe napolje. Jer u „mojoj knjizi“ se parkira na parking mestu, a ne skarabudžiš auto tamo negde između trotoara i bankine, iako tu nikom ne smetaš.

Zapamtila lekciju za svagda. I shvatila još jednu osobinu zbog koje mi se moj muž sviđa i zbog koje me dopunjuje – snalažljivost. Ali nije dovoljno samo da me on nadopunjuje!

Ono što sam u gorepomenutoj knjizi pročitala, a kroz život potvrdila, jeste da je dobro da učim na njegovom primeru i da prihvatim njegovu pomoć, ali da se suštinski bitno da se sama razvijam i da svoje mane pretočim – ako ne uvek u jake strane, a ono barem da postanu mnogo manje slabosti i da se prorede slični problemi.

Iako je primer sa parkiranjem prilično banalan, to je mali pokazatelj kako je bilo dobro da naučim kada treba igrati po PSu, a za koje situacije je korisno da razvijem snalažljivost – u nečemu što je za mene džungla. U suprotnom, postala bih vremenom sve više zavisna od Peđe da mi rešava slične probleme, što bi njemu bilo kul i simpatično još neki period, a posle bi mu možda dosadilo i opis „cura kojoj je potrebna moja zaštita“ bi postao „ne ume da se snađe, kad će već da nauči?!“.

Isto tako, da on nije radio na sebi, njegova prirodna opuštenost i zezanje, koje mi se sviđa i privuklo me je, moglo je lako da preraste u nešto što me iritira i zbog čega bih počela sistemski da mu prebacujem kako je neozbiljan. A možda… možda bi trebalo i ja malo više da se opustim?


Povezani tekst: Šta nas vuče nazad, a šta gura napred i pomaže da pređemo prepreke


Zvuči vam poznato? Znate neke džangrizave parove? Ako vas interesuje, evo lepog primera kako se zavole jak i stabilan, ćutljivi muškarac i pričljiva, emotivna žena i vremenom počnu da izluđuju jedno drugog istim stvarima zbog kojih su se nekada zavoleli. Brak postaje loš, veza puca…

 

VOLIM TE I RASTEMO ZAJEDNO

 

 

Harvil Hendriks tvrdi da svako od nas ima okvirni šablon osobe kakvu traži i da svaka osoba sa kojom osetimo dublju povezanost ili uđemo u ozbiljniju vezu, manje ili više odgovara tom šablonu tj. poseduje neke od vrlina, kao i mana, koje tražimo u našem partneru. Set vrlina i mana koje nas privlače je određen našim odrastanjem, odnosno modelom ljubavi koji smo posmatrali i naučili od porodice i ljudi koji su nam bili bitni tokom odrastanja. Ako vas interesuje, u knjizi možete naći i instrukcije kako da utvrdite koji je vaš „šablon“. Posebno je zanimljivo uraditi to dok još ne uđete u brak 🙂

U sklopu tog seta su neke karakteristike koje smo i sami razvili tokom odrastanja, zbog čega osećamo bliskost i opušteni smo sa osobom koja je prošla barem delom slični životni put kao i mi, ima slična interesovanja i sl. Na kraju krajeva, ako hoćeš da smuvaš Nikolu Kojo iz „Mi nismo anđeli“, slušaj Frank Zappa i gledaj boks.

Ja bih rekla da je ta bliskost onaj deo veze u kom smo stabili i na sigurnom terenu. Međutim, obično postoji i drugi deo koji je jako zanimljiv i privlačan zato što je drugačiji i zato što mislimo da nas „dopunjava“, ali je baš zato to i kratkoročno uzbudljiv, a dugoročno potencijalno trusni, klimavi deo veze.

Kapirate? To je sjajna stvar zbog koje je partnerstvo poklon koji može da nam obogati život, da nam pomogne da shvatimo da i to što nam “nedostaje” mi imamo u sebi kao potencijal – samo treba da ga prigrlimo i razvijemo.  Ali to je i razlog zbog koga je nekada teško održati vezu. Lakše je da nam drugi uskoči kad zatreba… ili bude kriv.. ili šta već.. Teže je uživati u partnerstvu, biti zahvalan na pomoći, a paralelno raditi na sebi. Ako ne verujete meni, evo reći će vam Will Smith u svojoj kratkoj priči o ljubavi i sreći 🙂

Naravno, nije poenta savršenstvo. Ne moramo rešiti svaku svoju sitnu manu, niti je to realno moguće, niti ima smisla truditi se oko svake sitnice. Neke stvari će uvek biti fine rupe na ćilimu koji zajedno tkamo i uvek će neko od nas biti jači u nekim stvarima, a onaj drugi u drugim stvarima. Na kraju krajeva, ako te rupe prihvatimo, možemo početi da ih posmatramo kao šare koje daju zanimljivost 😀 Ali – zarad nas samih i našeg duševnog i fizičkog zdravlja – dobro je da preuzmemo odgovornost za svoj život, preuzmemo odgovornost za svoju sreću i krenemo da rastemo kao osobe. Postajući bolje verzije sebe, dajemo primer, slobodu i prostor osobi pored nas da se i ona bavi sobom – da i ona raste. Onda i ljubav raste 🙂

……

P.S. Slobodno probajte da prilagodite i prevedete neke delove i na poslovna partnerstva. Život je u suštini jednostavan – neki osnovni principi važe svuda, samo se prilagođavaju situaciji i ljudima. Npr. možda ste bili u prilici da tražite kolege / partnere koji su vam bliski sa jedne strane (npr. imaju slične vrednosti i iskustvo u određenoj branši) kako biste mogli da se razumete i sarađujete. A sa druge strane je potrebno da ti isti ljudi imaju određena znanja, veštine ili lične karakteristike koje su drugačije od vaših.  Na primer, vi ste jaki u prodaji, a treba vam kolega koji će umeti da organizuje ljude bolje od vas. I to vas čini jačim timom. Međutim, ako ne krenete vremenom da se približavate i podižete nivo znanja i razumevanja o “svetu” onog drugog, početna dobra saradnja vrlo lako pređe u prebacivanja tipa: “Ti samo brineš o ljudima, a odakle pare za sve to?” i obrnuto.

  • 88
    Shares

2 komentara za: “LJUBAV U KOJOJ RASTEMO: Tražimo sebi slične ili se suprotnosti privlače?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.